Najtačniji prevod Biblije

Svi koji veruju da je Novi svet najbolji i najverniji prevod Biblije neka odvoje malo vremena i provere ove stavke.
Videćete da sve promene imaju jedan cilj.
Stvoriti pogrešnu sliku o Bogu te dovesti ljude u zabludu.
Proverite sve i razmislite o tome ko ima interesa da ljudima da pogrešan prevod Biblije i kuda ih to vodi.
Verujem da znate odgovor i sami.

Jehovini svedoci ne bi smeli da provere:
"Naša služba za kraljevstvo" 09/07 strana 3.

Pitanja
Da li “vjerni i razboriti rob” odobrava neovisne grupe Jehovinih svjedoka koji se sastaju kako bi zajedno istraživali Bibliju i debatirali o njoj? (Mat. 24:45, 47).
Ne odobrava. Unatoč tome, u raznim dijelovima svijeta neka naša braća osnovala su grupe koje neovisno istražuju biblijske teme. Neke od tih grupa proučavaju biblijski hebrejski i grčki te provjeravaju točnost prijevoda Novi svijet.

Novi svet-učen i pošten?

Novi svet-učen i pošten?
Proverite koliko je pošten

субота, 30. јануар 2016.

Нерминово бркање лончића

Prenosim još jedan tekst koji će u svakom slučaju pomoći mnogima da se bolje upoznaju sa prevodom Novi svet. Autor teksta nije znao da je Nermin napustio organizaciju, ali da je zadržao mnoge osobine koje je poprimio u Jehovinim svedocima.

Нерминово бркање лончића: Јн 8, 58

Скоро сам прочитао текст Нермина Мајловића, једног од аутора из Јеховиних Сведока (ЈС), али који одаје знаке употребе разума, што је ствар ретка у овој групацији. Управо сам му на ФБ био поставио питање на Јн 8, 58, и он ме је линковао на свој блог где је написао чланак: ДА ЛИ ЈЕ ИСУС ТВРДИО ДА ЈЕ ОН СВЕМОГУЋИ БОГ ПРЕМА РИЈЕЧИМА ИЗ ИВАНА 8:58?[1] Ево да видимо мало ту апологију.
Јн 8, 58 не тврди да је Ис Свемогући Бог. Свемогућство је само један од Божијих атрибута у православној теологији, али код ЈС је као лична ознака. Наиме, како они немају учење о Тројици, онда је Отац само „привезак“, једна од карактеристика Бога, али је Свемогућство, пошто је Самац једини логички атрибут. Тако су оживели старе аријанске полемике о Нерођеном Оцу и Рођеном Сину, где се рођеност поистовећивала са створеношћу. Православни су у овом процесу избацили време, тако да је релација Оца и Сина, односно, рађање ванвременско и не може се разумети као настајање, јер за настајање треба време у коме претходно нечег нема. Једна од потпора тих православних тврдњи је и Јн 8, 58: εἶπεν αὐτοῖς Ἰησοῦς Ἀμὴν ἀμὴν λέγω ὑμῖνπρὶν Ἀβραὰμ γενέσθαι ἐγὼ εἰμί. У преводу: Рече им Исус: Заиста, заиста вам кажем, пре него што Аврам настаде, ја јесам.
Нермин ће превести, иако различито од друге своја сабраће, ЈС: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
Обично, ЈС из целог света ово неисправно преводе са прошлим облицима: Ја сам био, Ја бејах... Нермину, иако тумба ред речи да би некако забашурио смисао, одајем пошту јер гр. ἐγὼ εἰμί преведе добро са ја сам, мада у ослабљеној форми, јер може да се преведе са ја јесам, али би му у овом контексту било мало рогобатно. Битно је да је смисао исти. Да имамо презент. Радња која је у гр непрестана, континуирана или понављана. Јован (Исус) је могао да каже сасвим јасно: Пре него што се Аврам роди ја сам био, постојао. Никаква граматика га није силила да каже: Ја јесам. Нема времена.
Нермин лепо примећује да тринитарци исправно верују «да је Исус је живео на небу као дух (али)... Саме ријечи ја сам постојао прије Абрахама, не дају за право закључити да Исус је стварно Бог. Зашто? Један од разлога је, анђели су такође постојали прије Абрахама и нигде нитко није закључио да анђели су Богови». Тачно, али ниједан од анђела не рече: Ја јесам.
Онда Нермин износи библијски доказ како ја јесам не значи да се тврди да сам Бог: «Ако нетко каже, "Ја сам" да ли је он аутоматски Бог? Далеко од тога, јер сама Библија садржи извјештај да обични људи су тврдили и на исти начин користили ријеч "Ја сам"... А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше? Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам[Иван 9:9]... Обратите пажњу да иста Грчка ријеч је коришћена у Ивану 8:58 и 9:9, [его еими]. Ако је доиста Исус с овом ријечју желио нагласити да је он Бог. Ко је онда овај просјак који је користио исту ријеч Ја сам [его еими]? Ако бисамо буквално тумачили Библију онда и овај просјак је исто Свемогући Бог. Међутим, тринитаријанци не сматрају тог просјака да је он тврдио да је Бог. Да ли сте сватили начин како они манипулишу с библиским текстом».
Нермин у заносу проповеда својима... али очигледно да је та публика још ван нивоа за који се може рећи да почива на способности употребе мозга. Наиме, звони ми дете на интерфон, ја се одазивам, питам: Ко је? - Он одговара: Ја сам. Ја нисам помислио да ми се Бог јавио, као што ни он није мислио за себе да се представио као Бог.
Исусове речи су у потпуно другом контексту. Чак и ЈС веле да је он хтео да каже да је постојао пре Аврама, а не да се представи: Добар дан, господо, ја сам Исус Христос. Не, реч је о претпостојању, али која је лишена темпоралности. Не вели: био сам, него ја јесам. Због тога је Нерминов превод перверзан и мењање грчке синтаксе треба да сугерише како се Он као овај поменути слепац представља.
Вероватно осећајући слабост овог «вађења», Нермин покушава да намакне и неки други аргумент. Позива се на «предљудско постојање» неких пророка: Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те [Јеремија 1:4-5]. Нермин не може да разуме ово, јер мисли како би тринитарци, морали мислити да је пророк постојао пре самог себе, јер ЈС Бога доживљавају као мачку или видовиту баба Вангу. За њих је Бог као јадно створење ограничен временом и простором. Не разумеју да када Он вели: Знао сам те пре саздања да то значи: Видео сам те тада. Замислио, предвидео, мада видео и актуелно, јер за Бога нема јуче-данас-сутра. За Јеремију је постање његово настало са зачећем, за Јахвеа је одувек.
На крају, Нермин ће покушати да негира Јн алузију на Излазак 3, 14: Ја сам Онај који јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла вама. «Да је Исус желио истакнути да је он Бог, сигурно би користио исту ријеч коју је користио Јехова у Изласку 3:14. Обратите пажњу на ријеч "Ја сам" [haw-yaw’], док у Ивану је коришћена ријеч "Его Еими". Ово је очит доказ да Исус није тврдио да је он Свемогући Бог Јехова».
Да ли Нермин жели да каже како је Ис требало да се изрази на јеврејском? Можда је Ис погрешио. Но, Јевреји су га јако добро схватили. Због тога: ἦραν οὖν λίθους ἵνα βάλωσιν ἐπ’ αὐτόν· Ἰησοῦς δὲ ἐκρύβη καὶ ἐξῆλθεν ἐκ τοῦ ἱεροῦТада (οὖν) су узели камење да га гађају, али је он побегао. Јевреји, за разлику од ЈС, су разумели шта им Ис говори. Нигде нема закона који прописује да се каменује неко ко мисли да је анђео. Каменује се, као што је и убијен Ис., због тога што се неко сматра Богом. Овај им пак у целој глави Јн 8 говори како је заједно са Оцем. Да је његов вечни син. Наравно да не вели да је он Отац, како би Нермин желео да припише нама да верујемо. Не, само тврди да постоји свагда. Због тога је настала и монархијанска јерес где се тврдило како је Отац пострадао на крсту. И то је из Јн сасвим јасно. Говори се о двојици који постоје одувек. Отац и Син. Зато створено тек после настаје. Ови су ван времена. Због тога Јн каже а-темпорално: Ја јесам. ЈС морају да силују текст, да га негирају граматички да би дошли до својих закључака. Али, тада се види да се не држе Писма него својих «филозофија по човеку».

Рим, 15.11.2015

Stefanova molitva Hristu Bogu

Uz dozvolu autora o kome možete više da saznate ovde, prenosim ovaj tekst na čitanje svima koje interesuje "prevod"Novi svet i organizacija Jehovinih svedoka.
Jehovine svedoke kao i uvek molim da počnu ozbiljno da proveravaju taj prevod pa će im biti jasno da organizacija kojoj veruju nije ono za šta se izdaje.




Против Јеховиних сведока: Стефанова молитва Христу Богу

У више наврата видимо да је Исус услишио молитве током свог служења на земљи: Мк 1: 40-41; 2, 5; 5, 28; 5, 36; 7, 29; Мт 15, 22; Лк 7: 37-38; 17, 13; 23, 39-43. Одговора на преклињање слепаца: „Сине Давидов, смилуј се на нас“ (Мт 9, 27) или: „Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене“ (Мк 10, 47), што је преузето у предањској молитви Исусу: Господе Исусе Христе, Син Божији, смилуј се на мене грешника!

Међутим, Јеховини сведоци (ЈС) кажу да се Исусу не треба молити, нити је он сам икада учио да се то треба радити. Молитва је увек упућена Богу. Ако би се неко молио Исусу, то би значило да је он Бог. Током његовог живота, Исусу су се молили. Међутим, после његовог вазнесења, имамо први доказ у Делима молитве упућене Њему. Хајде да видимо шта су ЈС измислили да би негирали ово сведочанство.
Дела 7, 59-60: καὶ ἐλιθοβόλουν τὸν Στέφανονἐπικαλούμενον καὶ λέγοντα Κύριε Ἰησοῦδέξαι τὸ πνεῦμά μουθεὶς δὲτὰ γόνατα ἔκραξεν φωνῇ μεγάλῃ Κύριεμὴ στήσῃς αὐτοῖς ταύτην τὴν ἁμαρτίανκαὶ τοῦτο εἰπὼν ἐκοιμήθη.
ЈС: Док су га каменовали, Стефан је рекао: „Господе Исусе, прими мој дух.“  Затим је клекнуо и из свег гласа повикао: „Јехова, не узми им ово за грех!“ Кад је то рекао, издахнуо је.
Исправан превод: И каменоваху Стефана, који се мољаше и говораше: „Господе Исусе, прими дух мој“! Онда клече на колена и повика на сав глас: „Господе, не урачунај им грех овај“! И ово рекавши, успи.
Молитва коју је Стефан формулисао у тренутку смрти је јасан доказ Исусовог божанства, и пошто је Исус Бог, Стефан га моли. Значајно је да је Стефан, када произноси своју молитву Исусу, „пун Духа Светога“ (Дела 7, 55); није у делиријуми због бола.
Тачно је да глагол епикалео (овде ἐπικαλούμενον) такође значи позивати се, апеловати у правничко-законском смислу, како је потврђено и од грчке књижевности (српске јехове веле „рекао“, док америчке пишу: „he made this appeal“, што је „оригинални“ текст за све ЈС у свету, тако да сви преводе са те библије, а не са оригиналних језика! - Дакле, српски ЈС су лоше превели. Италијански ЈС, са којима се ја и расправљам, јер ми дођу често, су превели „добро“: „facevaappello“). Међутим, термини у Новом Завету (НЗ) нису увек коришћени у главном значењу које су имали у класичном грчком. Епикалео се користи у НЗ у законско-правном значењу (апеловати) у Делима 25, 11, 21. У другим случајевима, овај глагол се користи за призивање а не сигурно за апеловање. У том смислу су хришћани призвалиГоспода (1Кор 1, 2; Дела 9, 21) и у том смислу Стефан призива Исуса, то јест Господа (Κύριε): Господе Исусе, прими дух мој, и Господе, не урачунај им грех овај. Али, за ЈС тек друга прозба је молитва и онда мора да се замени, као и обично произвољно, друго Κύριε са Јехова. Али у НЗ нигде се не среће име Јехова. Ако га јеванђелисти нису користили, ко тебе овлашћује да га убациш по свом нахођењу? Лука је могао рећи Боже или Оче, али није рекао. Срећом, постоје ЈС да исправе Луку! Суочавамо се стога не са једном, већ заправо са две измене у тексту. Лукин текст је у супротности са разумевањем америчког јеховистичког стафа, и тако, да би се заобишао проблем, у Бруклину су лепо смислили да уклоне библијски доказ да је Исус био објект Стефанове молитве.
У НЗ глагол епикалео, када се ради о Богу или о Исусу, значи: а) увек „призивати“, осим у случају у коме има смисо „позвати за сведока“ (Дела 2, 21; 9, 14; 15, 17; Рим 10, 12-13; 1Кор 1, 2; Јак 2, 7, 2; Тим 2, 22; 1Пт 1, 17); б) у с смислу правне жалбе (Дела 25, 11; 21; 2Кор 1, 23); в) у једном случају за надимак (Дела 1, 23), и на крају, г) једноставно „назвати“ (Мт 10, 25; Јевр 11, 16).
У Делима, када је у питању Отац и Христос увек има смисао „призивати“. И сами ЈС када се глагол односи на Оца стављају „призивати“, а чак у једном случају и за Сина у 1Кор 1, 2 (овде им побеже).
У ноти на овај стих италијански ЈС кажу: “Faceva appello oinvocavapregava” (апеловао или призивао, молио), чиме сугеришу да је свеједно да се преведе на један или други начин. Међу свим могућим значењима Штаб ЈС, међутим, је изабрао управо најмање вероватно, али које највише одговара њиховој теологији, стављајући у напомени „призивати, молити“, као секундарна значења. Дакле, не само да уклањају у ноти оно што их малтретира у Светом тексту, него тврде да „апеловати“ има исто значење као и „призивати, молити“. Било би исправније унети своје разумевање ствари у фусноти (интересантно да српски ЈС то не чине, јер би могли тиме да побуде неку сумњу код својих следбеника). Свети текст се не сме мењати ни из каквог разлога! Стих 59 задаје многе проблеме јеховистима, јер уништава теорију по којој се Исусу не треба молити, него се моли само Оцу. Пада целокупно учење јеховиста које види у Исусу само човек, одбијајући да му припише божанство; у ствари, с обзиром да се моли само Богу (Јехови), који је једини који се сме обожавати, признати да се и Исусу моли, значи признати његово божанство што имплицира обожавање. Наиме, Исусу би припадало исто оно што и Богу. Свему томе нема места у дому јеховиста. Затим, Стефан не види „Михајла“ који седи поред Оца, него Исуса; руши се њихово научавање да се после смрти, Исус вратио поново да буде Архангел Михаило. Због тога: направимо наше Свето писмо!

VgQ5W87.jpg

Поново приводим текст Дела да бих показао како Лука прави паралеле са својим Јеванђељем: καὶ ἐλιθοβόλουν τὸνΣτέφανονἐπικαλούμενον καὶ λέγοντα Κύριε Ἰησοῦδέξαι τὸ πνεῦμά μουθεὶς δὲ τὰ γόνατα ἔκραξεν φωνῇ μεγάλῃΚύριεμὴ στήσῃς αὐτοῖς ταύτην τὴν ἁμαρτίανκαὶ τοῦτο εἰπὼν ἐκοιμήθη. И каменоваху Стефана, који се мољаше и говораше: „Господе Исусе, прими дух мој“! Онда клече на колена и повика на сав глас: „Господе, не урачунај им грех овај“! И ово рекавши, успи.
 Лука 23, 46: καὶ φωνήσας φωνῇ μεγάλῃ  Ἰησοῦς εἶπεν Πάτερεἰς χεῖράς σου παρατίθεμαι τὸ πνεῦμά μουτοῦτο δὲεἰπὼν ἐξέπνευσεν„И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну“. Врисак и смрт су заједнички елементи, и нису проблематични. Занимљиво је приметити разлику у предавању духа. Исус не моли, него каже: „Оче, у руке твоје предајем дух свој“. 
Глагол је παρατίθημιпредати, поверити. Стефан, напротив, моли говорећи: „Господе Исусе, прими дух мој“. Користи аорист императив δέξαι одδέχομαιприхватити, примити, узети. Глаголски начин наам говори да он моли Исуса да прими његов дух. Императив је употребљен да изрази молбу, а не наређење. Апеловати, као што смо видели је правни термин; нпр., Павле је апеловао на Цезара да избегне шибање пошто је био римски грађанин (Дела 25, 11). У случају Стефана, који је био у трагичној ситуацији, налазио се пред смрћу, једино што му је било преостало је да се моли, а не да апелује! Поред тога што је превод ЈС погрешан, он је исто тако и бесмислен. На кога се позиваш? На Исуса? Да би избегао погубљење!? Наиме, апеловање је прибегавање вишем суду у циљу добијања ревизије пресуде коју је изрекао суд нижег ранга. И, сада, исти људи који су убили Исуса, треба да га послушају? Стварно смешно! Али, ако ЈС желе да разумеју жалбу као захтев за помоћ, поново имамо молитву Исусу!
На крају, треба напоменути да је Бог Отац онај који прихвата Исусов дух, а овде имамо истог Бога Исуса који прихвата Сефанов дух! Само је Бог тај који може да прихвати дух. Можда је неки камен већ био погодио Стефана у главу изазвавши тако његову „погрешну“ визију!?
Друга паралела. Лк 23, 34:  δὲ Ἰησοῦς ἔλεγεν Πάτερἄφες αὐτοῖς· οὐ γὰρ οἴδασιν τί ποιοῦσιν. Исус говораше: „Оче,опрости им, јер не знају шта раде“. Опет, Исус се моли Оцу, Стефан се моли Христу. Наравно да се прави забуна ако се промени Господ са Јехова. Али, ми имамо оригинал, где, као што смо видели, није написано Јехова. 

Ја пак пре верујем Луки него Библији ЈС!

Да је реч о молитви, видимо и из начина молења: Лк 22, 41: καὶ θεὶς τὰ γόνατα προσηύχετο. „И клекавши на коленамолио се“. Стефан се молио најпре на ногама, а после на коленима. То је интензивнија молитва, у агонији, као она Исусова у Врту, која је тада била упућена Оцу, овде пак Исусу.

Према томе, ЈС су намерно направили две манипулације са Светим текстом: 1) веле како је Стефан апеловао на Исуса, што је, како видесмо најобичнија бесмислица, 2) заменили су Лукино Господе са Јехова, давши тако интерпретацију, а не превод. Штаб ЈС нема намере да преводи Библију него да је тумачи својим адептима. Да наметну њихову Библију. Јер, ако се остави, како је у оригиналу, Господе, то ће свима бити јасно да је тај апелатив, приписан Исусу на безброј места у НЗ, уствари потврда да је он Бог.          

Зоран Ђуровић
01/28/2016

Galatima 1.6-10

Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovom blagodaću, na drugo evanđelje, koje nije drugo evanđelje, samo ima nekih koji vas zbunjuju i žele da izvrnu evanđelje o Hristu. Ali ako vam čak i mi, ili anđeo sa neba propoveda evanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet. Kao što smo pre kazali i sad opet velim: ako vam ko propoveda evanđelje koje se razlikuje od onoga što ste primili, neka bude proklet. Da li ja sad ljude uveravam ili Boga? ili nastojim da ugodim ljudima? Kad bih još ljudima ugađao, Hristov služitelj ne bih bio.

Na Facebook-u ne sme da se pita

Na Facebook-u  ne sme da se pita
Šta se dešava ljudima koji pitaju Jehovine svedoke za ispravnost prevoda Novi svet