Нерминово бркање лончића

Prenosim još jedan tekst koji će u svakom slučaju pomoći mnogima da se bolje upoznaju sa prevodom Novi svet. Autor teksta nije znao da je Nermin napustio organizaciju, ali da je zadržao mnoge osobine koje je poprimio u Jehovinim svedocima.

Нерминово бркање лончића: Јн 8, 58

Скоро сам прочитао текст Нермина Мајловића, једног од аутора из Јеховиних Сведока (ЈС), али који одаје знаке употребе разума, што је ствар ретка у овој групацији. Управо сам му на ФБ био поставио питање на Јн 8, 58, и он ме је линковао на свој блог где је написао чланак: ДА ЛИ ЈЕ ИСУС ТВРДИО ДА ЈЕ ОН СВЕМОГУЋИ БОГ ПРЕМА РИЈЕЧИМА ИЗ ИВАНА 8:58?[1] Ево да видимо мало ту апологију.

Јн 8, 58 не тврди да је Ис Свемогући Бог. Свемогућство је само један од Божијих атрибута у православној теологији, али код ЈС је као лична ознака. Наиме, како они немају учење о Тројици, онда је Отац само „привезак“, једна од карактеристика Бога, али је Свемогућство, пошто је Самац једини логички атрибут. Тако су оживели старе аријанске полемике о Нерођеном Оцу и Рођеном Сину, где се рођеност поистовећивала са створеношћу. Православни су у овом процесу избацили време, тако да је релација Оца и Сина, односно, рађање ванвременско и не може се разумети као настајање, јер за настајање треба време у коме претходно нечег нема. Једна од потпора тих православних тврдњи је и Јн 8, 58: εἶπεν αὐτοῖς Ἰησοῦς Ἀμὴν ἀμὴν λέγω ὑμῖν, πρὶν Ἀβραὰμ γενέσθαι ἐγὼ εἰμί. У преводу: Рече им Исус: Заиста, заиста вам кажем, пре него што Аврам настаде, ја јесам.

Нермин ће превести, иако различито од друге своја сабраће, ЈС: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.

Обично, ЈС из целог света ово неисправно преводе са прошлим облицима: Ја сам био, Ја бејах... Нермину, иако тумба ред речи да би некако забашурио смисао, одајем пошту јер гр. ἐγὼ εἰμί преведе добро са ја сам, мада у ослабљеној форми, јер може да се преведе са ја јесам, али би му у овом контексту било мало рогобатно. Битно је да је смисао исти. Да имамо презент. Радња која је у гр непрестана, континуирана или понављана. Јован (Исус) је могао да каже сасвим јасно: Пре него што се Аврам роди ја сам био, постојао. Никаква граматика га није силила да каже: Ја јесам. Нема времена.

Нермин лепо примећује да тринитарци исправно верују «да је Исус је живео на небу као дух (али)... Саме ријечи ја сам постојао прије Абрахама, не дају за право закључити да Исус је стварно Бог. Зашто? Један од разлога је, анђели су такође постојали прије Абрахама и нигде нитко није закључио да анђели су Богови». Тачно, али ниједан од анђела не рече: Ја јесам.

Онда Нермин износи библијски доказ како ја јесам не значи да се тврди да сам Бог: «Ако нетко каже, "Ја сам" да ли је он аутоматски Бог? Далеко од тога, јер сама Библија садржи извјештај да обични људи су тврдили и на исти начин користили ријеч "Ја сам"... А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше? Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам. [Иван 9:9]... Обратите пажњу да иста Грчка ријеч је коришћена у Ивану 8:58 и 9:9, [его еими]. Ако је доиста Исус с овом ријечју желио нагласити да је он Бог. Ко је онда овај просјак који је користио исту ријеч Ја сам [его еими]? Ако бисамо буквално тумачили Библију онда и овај просјак је исто Свемогући Бог. Међутим, тринитаријанци не сматрају тог просјака да је он тврдио да је Бог. Да ли сте сватили начин како они манипулишу с библиским текстом».

Нермин у заносу проповеда својима... али очигледно да је та публика још ван нивоа за који се може рећи да почива на способности употребе мозга. Наиме, звони ми дете на интерфон, ја се одазивам, питам: Ко је? - Он одговара: Ја сам. Ја нисам помислио да ми се Бог јавио, као што ни он није мислио за себе да се представио као Бог.

Исусове речи су у потпуно другом контексту. Чак и ЈС веле да је он хтео да каже да је постојао пре Аврама, а не да се представи: Добар дан, господо, ја сам Исус Христос. Не, реч је о претпостојању, али која је лишена темпоралности. Не вели: био сам, него ја јесам. Због тога је Нерминов превод перверзан и мењање грчке синтаксе треба да сугерише како се Он као овај поменути слепац представља.

Вероватно осећајући слабост овог «вађења», Нермин покушава да намакне и неки други аргумент. Позива се на «предљудско постојање» неких пророка: Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те [Јеремија 1:4-5]. Нермин не може да разуме ово, јер мисли како би тринитарци, морали мислити да је пророк постојао пре самог себе, јер ЈС Бога доживљавају као мачку или видовиту баба Вангу. За њих је Бог као јадно створење ограничен временом и простором. Не разумеју да када Он вели: Знао сам те пре саздања да то значи: Видео сам те тада. Замислио, предвидео, мада видео и актуелно, јер за Бога нема јуче-данас-сутра. За Јеремију је постање његово настало са зачећем, за Јахвеа је одувек.

На крају, Нермин ће покушати да негира Јн алузију на Излазак 3, 14: Ја сам Онај који јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла вама. «Да је Исус желио истакнути да је он Бог, сигурно би користио исту ријеч коју је користио Јехова у Изласку 3:14. Обратите пажњу на ријеч "Ја сам" [haw-yaw’], док у Ивану је коришћена ријеч "Его Еими". Ово је очит доказ да Исус није тврдио да је он Свемогући Бог Јехова».

Да ли Нермин жели да каже како је Ис требало да се изрази на јеврејском? Можда је Ис погрешио. Но, Јевреји су га јако добро схватили. Због тога: ἦραν οὖν λίθους ἵνα βάλωσιν ἐπ’ αὐτόν· Ἰησοῦς δὲ ἐκρύβη καὶ ἐξῆλθεν ἐκ τοῦ ἱεροῦ. Тада (οὖν) су узели камење да га гађају, али је он побегао. Јевреји, за разлику од ЈС, су разумели шта им Ис говори. Нигде нема закона који прописује да се каменује неко ко мисли да је анђео. Каменује се, као што је и убијен Ис., због тога што се неко сматра Богом. Овај им пак у целој глави Јн 8 говори како је заједно са Оцем. Да је његов вечни син. Наравно да не вели да је он Отац, како би Нермин желео да припише нама да верујемо. Не, само тврди да постоји свагда. Због тога је настала и монархијанска јерес где се тврдило како је Отац пострадао на крсту. И то је из Јн сасвим јасно. Говори се о двојици који постоје одувек. Отац и Син. Зато створено тек после настаје. Ови су ван времена. Због тога Јн каже а-темпорално: Ја јесам. ЈС морају да силују текст, да га негирају граматички да би дошли до својих закључака. Али, тада се види да се не држе Писма него својих «филозофија по човеку».

Зоран Ђуровић

Рим, 15.11.2015

[1] http://quranskaprotu...-svemoguci.html